Deset godina velike opsesije, neverovatnih iskustva, tuge, radosti i odrastanje uz taj prokleti ,, Fudbal Menadžer ''. Verujem da će se mnogi od vas ,, pronaći ,, u ovom tekstu. Vratiti vaš život više godina unazad i probuditi neka lepa sećanja. Možda se zapitate : ,, Šta sam mogao sve da uradim za svo to vreme dok sam igrao fudbal menadžer ?!''
Mi sasvim obični momci iz kraja čije živote ne obeležavaju velike životne želje, koji su imali mirno i spokojno detinjstvo sa drugarima iz kraja, tokom odrastanja sasvim slučajno smo ušli u taj svet koji su stvorili Pol i Oliver Kolijer. To nije sigurno slučajno jer i sam primer da su braća iz Velike Britanije stvorili samu igru na TAVANU govori mnogo o tome da je ona stvorena da piše istoriju u mnogim ,,malim,, životima širom sveta.
Moje lično iskustvo sa ovom po meni najboljom igrom svih vremena i jedanaest godina provedenih uz fudbal menadžer vode me kroz različite životne periode, formiranja same ličnosti, karaktera, dovode me do zaključka da svi ti izgubljeni sati nisu bili uzalud.
Sve je to počelo davne 2007.godine u najboljem godišnjem dobu za igranje fudbal menadžera krajem jeseni i početkom duge zime. Verujem da se i danas većina nas u tom periodu prepusti magiji ,, menadžerisanja ,, . Kada zimske čarolije okuju moj kraj, ja u toplom domu pravim velike uspehe, a ponekad se zapitam kad ću prestati. Ja sam lično čuo za fudbal menadžer davno pre nego što sam počeo da ga igram, ali sam bio stava da je to glupa igrica, u kojoj samo daješ naređenja, imaš te glupe krugove... Bile su mi inetesantnije druge sportske igrice, pucačine, ali sad je situacija drugačija. Stavovi se menjaju sa godinama kao što se i sama ličnost promeni, mene je fudbal menadžer naučio da nikad ne posustajem u životu. Ali kada čujem nekog sada klinca iz kraja da govori isto o fudbal menadžeru kako sam ja govorio razumem ga u potpunosti. Prvi serijal koji sam zaigrao je legendarni fudbal menadžer 2008, i mogu reći da mi je jedan od najdražih koji sam igrao. Ponekad mi je malo i žao što nisam bio u prilici da igram još legendarnije verzije tipa CM 01/02.... Ali mogu da se pohvalim da sam igrao i poslednju verziju bez 3D igre, i sad ponekad zaigram da se vratim u detinjstvo malo.
Prvi sejv u fudbal menadžeru 2008 sam počeo sa svojim drugom tako što sam ja uzeo Standard, a on Andrleht. Možda će se neki od vas setiti kakve su to dobre ekipe bile. Među igračima koji mi ostaju u pamćenju iz tog sejva: Zarate, Bosufa, Silvio Proto, Sinan Bolat, Mbokani, De Šuter, Carcela... Za mene je sve to bilo nešto novo i kao trinestogodišnjaku veoma uzbudljivo . Prvi put se susrećem sa tolikom količinom engleskog jezika, saznajem puno stvari koje se koriste u fudbalu... Na početku sam igrao tako što sam učio dosta stvari napamet jer nisam znao ništa od engleskog jezika, mnoge stvari su mi bile nepoznate, sećam se najveći problem je bio kako napraviti dobru taktiku i formaciju. Tada je bilo dosta manje opcija sve je bilo dosta jednostavnije i lakše tako da je današnjim početnicima teže.
Polako me je uzimao pod svoje menadžer i igralo se sve više i više. Svaki novi sejv je u meni budi neka nova očekivanja, želju za još većim uspehom, neverovatne pobede, neki zaista bolni porazi, razočarenja kad nebih ispunio ciljeve koje sam zamislio. Mogu vam reći da se kroz sve ove godine mnogo toga preživelo, ali najbolji momenti su oni kad zablistate i osvojite neke trofeje za koje niste mogli da sanjate da će biti u vašim vetrinama, posle ovakvog dana uzbudjenje je trajalo i teralo ma de igram sve više. Za mene je FM bio nešto više od igre u prvih nekoliko godinja igranja, nešto kao droga na aparatima.
Svake godine je izlazio neki novi serijal, sa uzbuđenjem sam čekao taj legendarni novembar pa da se upoznam šta je to novo, i da li su ljudi iz Sports Interactiva ispunili neku moju želju što se tiče novina. Nikad nisam imao klub sa kojim krećem prvi sejv, već je to uvek bio neki trenutni hir. Većina stvari koje sam radio kroz fudbal menadžer određivale su kako bi ja voleo da izgleda fudbal, koje ekipe zaslužuju respekt i same moje fantazije u kom smeru bi trebao ići neki novi sejv.
Uz pomoć same igre sam stekao dosta prijatelja koji su i dan danas tu prisutni u mom životu. Kada sam se prvi put odvojio od kuće i upisao željenu školu koja je bila daleko od mog mesta 200km, menadžer mi je poslužio da nađem neke nove prijatelje slične sebi. Naravno tu još više učim o samoj igri jer sama iskustva drugih te dosta unaprede na menadžerskom planu. Uz pomoć tih novih drugova sam se naviko na novu sredinu, uz pomoć njih se oslobodio straha od novih životnih iskustava. Mogu vam reći da samo mi svi slični koji igramo, a da dosta toga može da se sazna o nama tokom igranja menadžera. Sama igra može otkriti naš karakter, kako se ponašamo u stresnim situacija, koliko možemo biti smireni, kako razmišljamo o trošenju novca, šta cenimo u fudbalu, kakvi igrači su nam dragi i što je najbitnije većina nas pokaže dosta osećanja igrajući.
Kada je izašao FM 09 za mene je lično bilo oduševljenje gledati meč u 3D varijanti. Nekako od tog momenta počinjem da razmišljam više o samoj igri i stilu koji bi forsiro sa određenom ekipom. 3D praćenje meča je novina koja je bila ključna za napredak ove simulacije, iako postoje ljudi koji više vole stari način praćenja utakmica. Tokom tog serijala puno sam učio i napredovao, sada ne mogu baš ni da se setim, posle ovoliko godina, sa kojom ekipom sam najviše igrao. Verovatno je tu bilo dosta timova jer sam u tom periodu sve više istraživao.
Količina trofeja, značajnih pobeda, igrača koji su blistali pod mojim vođstvom, transferi koji su se obavili tokom svih ovih godina može da se meri do beskonačnosti. Vodio sam većinu svih evropskih liga od naše domaće pa do Poljske, Bugarske, Rusije, Grčke, Danske, Austrije, Švajcerske, Francuske, Nemačke, Engleske... Iz svog tog iskustva mogu doneti zaključak da su Nemačka Bundesliga i engleski Čempionšip meni lično bili najteži za igranje. Najuzbudljivija liga u FM-u je Premier Liga jer nikada nisi siguran da ćeš uspeti. Jedan od najdražih sejvova su mi ipak sa domaćim timovima Čukaričkim i timom iz mog rodnog mesta Radnički Pirot. Čuku sam vodio dugi niz godina na FM15, a Pirot u poslednjem serijalu FM17. Najveći uspeh mi nije neki trofej iako ih je bilo dosta u vidu Lige Šampiona, Lige Evrope, trofeja nacionalnih šampionata nego to što sam sa Pirotom stigao do 1/4 finala Lige Šampiona i to u dva navrata. Šteta što ne mogu nastaviti taj sejv, a rado bih, ali me sprečava računar. Najviše sam igrao 15 sezona u FM-u i nikad nisam uspeo izgraditi stadion što mi je jedan od ciljeva koji kad tad moram ostvariti.
Moja filozofija igre tokom godina u menadžeru se menjala, kako su izlazili u svakom serijalu novi dodaci što se tiče taktike tako sam i ja mogao bolje da se izrazim. Volim da forsiram fudbal po bokovima sa dosta centaršuta, čvrste defanzive, tvrdih startova, discipline. Formaciju koju obožavam je 4-4-2, jer smatram kada napadam sa dva igrača dobijam dosta više nego kada je samo jedan usamljen u napadu. Takav način igre mi je doneo puno benefita i prelepih golova. Jedan od legendarnih tandema Marsijal-Kejn dok sam vodio Totenhem. Kada rešim da osvajam što više trofeja i da se ne zadržavam u nekoj ekipi dugo, prilikom dolaska u klub dobro iselektiram ekipu i napravim najbolju moguću formaciju kako bi prodao nekog igrača i zaradio za još bolji transfer budžet. Volim rad sa ekipama gde ima balansa izmedju mladosti i iskustva, smatram da je to pravi recept za osvajanje trofeja. Nekada stalno kada se forsira mlad tim dođete do tog stadijuma da igrači nikad ne dostignu svoj puni potencijal što trpe rezultati.
Većina vas verujem kao i ja uživa u svemu ovome što radi u fudbal menadžeru. Ko još uvek nije postao pravi zaluđenik ima vremena postaće. Ne znam ali dosta puta mi se dešavalo da pomislim u sebi ,, Zašto i ja ne pokušam u realnom fudbalu ostvratiti svoj san?'' Da li sam se sada dotako neke teme kojoj nema kraja ili je to sve samo plod neke mašte ?! Čitao sam da je bilo primera u svetu, ali sam stava da je kod nas zbog samog sistema, dobijanja licenci, i svega što prati naš fudbal veoma teško to uraditi u Srbiji. Voleo bih da neko iz Srbije uspe u tome, a da mu glavni pokretač bude FM. Tada bih bio siguran da svi mi dosta toga korisnog pokupimo iz FM-a. Što se tiče mene, ja ću ostati, kao i milioni nas, samo momak iz kraja koji igra FM iz ličnog zadovoljstva, opsesije. Kada bi mi neko nudio posao koji želim da radim i u čemu ću uživati svakog dana to bi bio posao trenera bilo koje ekipe ili uzrasta.
2 коментара: